From Dnevnik, 11 Feb 2004

ELEKTRONSKA UMETNOST
Paraf za kulturu

Pise: Andrej Tisma

Evropska umetnicka grupa "0100101110101101.ORG" najpre je parafrazirajuc´i dizajn zvanicnog "Najkovog" veb sajta pustila "buvu" da ova korporacija namerava da kupi glavne trgove velikih svetskih gradova i da na njih postavi spomenike u obliku svog zastitnog znaka, a onda je krenuo zaplet...

Autorska prava na Internetu su jedno od najslabije resenih pitanja ove globalne mreze, samim tim sto ona jos uvek figurira otvorena, ali i zato sto, zahvaljujuc´i moguc´nostima kompjutera pomoc´u kojih se realizuje, svaki korisnik sa lakoc´om moze veoma jednostavno kopirati i umnozavati njene sadrzaje. Posebno se postavlja pitanje autorskih prava za medijske umetnike koji cesto koriste upravo metod citata, oponasanja ili parafraze odre?enih oficijelnih i zakonom zastic´enih sadrzaja, radi svojevrsne kreativne kritike drustva, kulture pa i samih zakonodavaca. Narocit problem nastaje prilikom korisc´enja simbola, logotipa, fotografija produkata ili reklamnih spotova velikih korporacija, koji su nam se vec´ toliko uvukli u svakodnevicu da ih dozivljavamo kao neodvojivi deo urbanog pejzaza, zivotnog miljea ili dnevnih rituala ponasanja na poslu, ulici, dokolici ili prilikom zabave.

Danasnji internet umetnici, jer im to sredstva elektronske komunikacije i digitalne obrade slike i teksta omoguc´avaju, manipulisu citavim prezentacijama i propagandnim kampanjama velikih korporacija, jer su one postale sudbina savremenog coveka, a u tim akcijama neretko nailaze na pretnje tuzbom i upadaju u sudske procese. Poigravanje likom Barbike, vojnika-igracke patentiranog imena ili nazivom velike aukcijske firme kao sto je "Ibej" umalo je "nestasne" medijske aktiviste kostalo na hiljade ili milione dolara odstete. No vesti umetnici se hvataju u kostac i sa takvim problemima i neretko iz ovakvih zapleta izlaze kao pobednici.
Najsveziji je primer evropske umetnicke grupe "0100101110101101.ORG" koja se poigrala imenom i simbolom proizvo?aca patika "najk". Parafrazirajuc´i dizajn zvanicnog "najkovog" veb sajta najpre su na njemu pustili "buvu" da ova multinacionalna korporacija, navodno, u svim vec´im gradovima sveta namerava da kupi glavne trgove ili ulice menjajuc´i im nazive u "Trg Najk" ili "ulica Najk", i da na njih postavi ogromne spomenike u obliku svog poznatog zastitnog znaka - parafa (www.nikeground.com). Oni su to pravdali polazec´i od premise da simbol "najka" pripada svim ljudima sveta koji ga svakodnevno nose na obuc´i ili odec´i, i da je postao svojevrstan simbol naseg vremena, te najavili da c´e prvi takav spomenik postaviti u Becu . Iza grupe "0100101110101101.ORG" i provokativne mimikrijske akcije stao je becki teoreticar, umetnik i medijski aktivista Konrad Beker, direktor Public Netbasea, inace autor grandiozne manifestacije "Svet informacija" koju je prosle godine videla i novosadska publika. On je povodom beckog projekta izjavio: "Vredelo je rizikovati, da bismo insistirali na slobodi umetnickog izraza u urbanom prostoru. Ovim projektom smo pre svega zeleli da skrenemo paznju na fenomen globalne dominacije ekonomskih interesa nad simbolima kulture ".

Na veb sajtu projekta postavljen je avionski snimak Beca sa spomenikom "Najkovom" parafu, koji je u me?uvremenu zaista i realizovan, oznacena je povrsina trga koji c´e se od 1. januara 2004. zvati Nikeplatz umesto dosadasnjeg Karlsplatz, a na trgu je smestena i informaciona buda koja je sluzila kao kancelarija ovog projekta i multimedijalni propagandni centar.
Naravno, ova lazna vest je izazvala burne reakcije, najpre medija, pa i gradonacelnika Beca. No ubrzo je i veoma agresivno reagovala korporacija Nike International tuzbom protiv Public Netbasea napisanom na dvadeset stranica, zahtevajuc´i od umetnika da odmah povuku sve medijske sadrzaje koji se ticu zastic´enog znaka "najka"i trenutno obustave sve aktivnosti u vezi sa tom korporacijom. U protivnom zapretili su kaznom od 78.000 evra.
Me?utim Konrad Beker i umetnicka grupa nisu se lako predali. Jednostavno, ostavili su spomenik na svom mestu, kao i veb sajt koji je sticao sve vise popularnosti. U tom momentu su u njihovu zastitu stali i informativni mediji, optuzujuc´i "Najk" da je daleko od slobodnog simbola integrisanog u javnost, te da se razotkrio kao multinacionalna kompanija bez smisla za humor i igru, koja reaguje cim neko takne u njene interese. Nakon toga i Privredni sud je odbio "najkovu" tuzbu kao formalno nedovoljno zasnovanu, a na kraju je i sama korporacija povukla tuzbu, verovatno shvativsi da bi od zabrane umetnickog projekta imala vise stete nego koristi.
Jedan od clanova "0100101110101101.ORG" i njen portparol Franko Birkut ovih dana je zadovoljno konstatovao: "Pobedili smo. Komercijalni dzin nije umeo da razlikuje umetnicki ili kriticki projekat od nelojalne konkurencije ili komercijalne prevare. Me?utim, ovde "Najk" nije bio predmet naseg napada, oni su samo posluzili kao jedno od brojnih sredstava koja koristimo da bismo iskazali svoj stav".